Ključne poruke:
-
Pandemija korona virusa je zahvatila globalno finansijsko tržište. Filipini su prva zemlja na svetu koja je 17. marta suspendovala sva finansijska tržišta u zemlji, dok je Dow Jones Industrial Average indeks u proteklih mesec dana izgubio trećinu vrednosti, što je najveći pad još od Svetske ekonomske krize iz 2008. godine.
-
Najveći broj investitora širom sveta permanentno preispituje svoje investicije. Ovo se odnosi ne samo na "velike" investitore, već i na svakog pojedinca koji ima ušteđevinu, akcije, obveznice, privatno penziono osiguranje itd.
-
Finansijski ekspert poručuje da je u takvim uslovima najgore što možete učiniti, to da donosite odluke na osnovu emocija. Pandemija korona virusa izaziva neverovatno snažnu emociju kod ogromnog broja ljudi - strah. Evo šta možete učiniti povodom toga.
Širenje korona virusa izuzetno pomaže u potapanju DJIA indeksa koji je u poslednjih 24 sata izgubio 6.3% vrednosti, odnosno 1338.46 poena. Pad od 900 poena u jednom danu iz 2018. godine ne samo da je ponovljen, već je i daleko premašen.
Verovatno i vi kao i većina investitora stalno preispitujete svoje investicije, i reagujete na novosti. Ipak, jedan od eksperata preporučuje da je reakcija na iznenadni pad tržišta poslednja stvar koju treba učiniti. "Volatilnost je sama po sebi zastrašujuća" - reči su Dana Arijelija, profesora bihevioralne ekonomije na univerzitetu Djuk. "Biti prestravljen znači ostati paralizovan i zarobljen u neprekidnim mislima o tome" - tvrdi profesor Arijeli i dodaje da ono što utiče da se osećamo dobro i ne mora nužno da nas vodi do donošenja dobrih odluka.
Dalje, profesor prenosi svoja iskustva iz 2008. godine, u vreme Svetske ekonomske krize kada su sva tržišta podivljala: "U to vreme sam hvatao sebe kako proveravam stanje na svojim računima toliko često, praktično neprekidno, s obzirom da su se stvari menjale na svakih pola sata. Jednom, bio je petak ujutru, neprekidno sam proveravao svoje investicije. Takva kompulzivnost mi je donela očajno raspoloženje pred planirani vikend odmor. Nisam želeo ništa da prodam, nisam želeo ništa da kupim. Jednostavno sam obsesivno posmatrao šta se dešava. Oko podneva sam shvatio da sam potpuno van kontrole. Gledao sam u svoje račune previše." - rekao je profesor Arijeli.
Posledično stanju u kome se nalazio, profesor je uneo pogrešnu šifru na svom nalogu tri puta zaredom i zaključao svoj račun.
"Na sreću, tokom vikenda sam bio onemogućen da proveravam svoj račun i vikend je bio veoma lep. Po završetku vikenda nisam žurio sa oključavanjem svog naloga" - podsetio se profesor, i upozorio sve investitore da neprestano gledanje u grafikone i praćenje da li se oni pomeraju gore ili dole ne donosi ništa dobro.
Takođe, profesor tvrdi da takvo stanje vodi do odustajanja od ulaganja u akcije i preorijentisanje ka obveznicama. Drugim rečima, ljudi masovno odustaju od ulaganja u instrumente sa većim finansijskim rizicima i ograničavaju se na ulaganje u niskorizične, a samim tim i niskoprofitne instrumente. Međutim, problem je u tome što istorija pokazuje da su to neke od najvećih grešaka koje ljudi mogu učiniti, glavna je poruka Arijelija.
Zašto ne možete da prepoznate trendove?
Najkraće rečeno, prečesto proveravanje brojeva nas dovodi do toga da od drveta ne vidimo šumu. To je Isto kao kada pokušavate da smršate, pa kontrolišete težinu na svakih sat vremena. Jednostavno, nema smisla. Mora da prođe nekoliko nedelja da biste videli rezultat. Merenje težine dva puta dnevno, iako tehnički gledano jeste preciznije u odnosu na merenje jednom u dve nedelje, jedino što može doneti jeste anksioznost i narušavanje mentalnog zdravlja. Apsolutno ista stvar je i sa proverom računa.
Kada zaista nešto treba preduzeti?Većina ljudi bi trebalo da se suzdrži pre nego što odluči na napravi bilo kakav potez u trenucima velikih tržišnih oscilacija. Svaki put kada pogledate u svoj portfolio i taj pogled naglo promeni vaše emocionalno stanje, dobra je prilika da donesete pogrešnu odluku, savetuje profesor Arijeli.
Naravno, potrebno je s vremena na vreme proveriti stanje svog investicionog portfolija (akcija, obveznica itd.). Suština je da to učinite sa namerom, onda kada to stvarno želite, a ne obsesivno, na svakih 5 minuta.
Dalje, prvo odlučite koju promenu želite da napravite i tek onda pristupite svom portfoliju. Nikada nije dobro pristupati portfoliju iz zabave i tek onda odlučivati šta dalje, zaključuje profesor Arijeli.