Sa kakvim se predznanjem ulazi u banku?

Sigurno se svaki čovek seća nekog događaja iz detinjstva kada se baš uplašio. Nezaboravni dečiji strahovi predstavljaju neizbrisivi deo naših sećanja. Sa druge strane, odrasli ljudi imaju svoje strahove. Najviše se plaše za zdravlje i za budućnost svoje dece. Ipak, postoji jedna posebna vrsta straha koja je toliko prisutna da nismo ni svesni da je u pitanju strah. To je strah od nepoznatog. To su situacije kada nalik nojevima radije guramo glavu u pesak nego što pristajemo da se straha oslobodimo. Velika nepoznanica današnjem „savremenom“ čovaku predstavlja nešto što bi nazvali osnovnim finansijskim obrazovanjem. Svi mi znamo da odemo u banku kako bi podigli kredit i uglavnom se naše interesovanje svodi na dva pitanja: kolika će biti rata i koliko novaca mogu da dobijem? Sve ostalo nebitno je...ili nas je jednostavno strah da saznamo koliko je pozajmica u stvari nepovoljna i koliko će novca banka „zaraditi“ od našeg kredita? Zašto bi te stvari trebali da znamo? Zbog čega je to bitno? U jednom domaćem filmu se naglašava sa kakvim se predznanjem ide u kafanu. Međutim, kakvo je predznanje potrebno da bi se otišlo u banku? Mnogi od nas ne znaju kako se obračunava kamata na depozit, šta čini kamatu i ne daj bože, šta sve piše u ugovoru? Sitna slova da i ne pominjemo. Međutim, praksa pokazuje da je novčanih pozajmica sve više, da krediti prosto dominiraju našim životima. Broj dužnika kontinuirano raste. Prosečna zaduženost takođe... Upravo iz tih razloga je u pojedinim zemljama EU, uveden izborni predmet Finansijska pismenost u trećem ili četvrtom razredu srednje škole. Na ovim časovima deca uče kako da štede novac, kako da vode računa o izdacima za potrošnju, kako se formira maloprodajna cena, kako se podiže novac sa bankomata, šta je POS terminal i čemu on služi, kako funkcioniše odloženo plaćanje itd. Gospodin Valentin Lazea, glavni ekonomista Narodne Banke Rumunije je dao zanimljiv komentar: "Ako testiramo decu predškolskog uzrasta i postavimo im pitanje ko pravi novac i otkud on dolazi, dobili bismo odgovore u stilu da novac donose rode, dobre vile i ostali likovi iz crtanih filmova. To je naravno, sasvim normalno. Međutim, problem je u tome što i njihovi roditelji razmišljaju na isti način. Većina njih je podigla kredite bez ikakve muke, dovoljno je bilo da samo pokažu ličnu kartu...Svetska ekonomska kriza iz 2008 godine se temelji na olako odobravanim hipotekarnim kreditima koji su upravo zbog toga bili rizični, a njihov rizik vešto umotan u oblandu finansijskih derivativa. Dakle, ako uđemo u banku sa namerom da zatražimo kreditnu pozajmicu, mi zaista treba da zatražimo i odgovore na pitanja: kolika je kamata, koje su i kolike naknade, koliki je valutni rizik itd. Obično ove stvari, ili deo njih dobijemo na jednom papiru, kojeg u hrpi drugih papira i ne primetimo, a kamoli da pažljivo pročitamo. Ako na ova pitanja ne znamo odgovor, to je kao da vozimo automobil bez vozačke dozvole, ugrožavamo i sebe i druge".