Pandemija virusa SARS-Cov2 je prouzrokovala snažnu finansijsku krizu u velikom broju privrednih delatnosti na globalnom nivou. U poslednje vreme, mnogo je ljudi koji su sačuvali novac koji je bio namenjen za putovanja, letovanja, šoping itd. Međutim, takođe je mnogo ljudi ostalo bez posla, a ubrzo i bez ušteđevine. Ipak, najveći izazov je bio pred ljudima koji su bili bez posla ili bez ušteđevine neposredno pre izbijanja pandemije. Možda ste i Vi među njima.
Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa krizom ukoliko nemate ušteđevinu:
Planirajte stvoje prihode (P) i troškove (T) za naredni mesec, a zatim uradite analizu: Ako je P < T, vaša finansijska situacija nije povoljna i neophodno je da svoje troškove prilagodite novonastalim okolnostima. Napravite spisak svojih najnužnijih potreba i kupujte samo ono što vam je neophodno. Ne investirajte u stvari koje vam nisu potrebne tokom narednih nekoliko meseci. Pokušajte da obuzdate impulsivnu i neplaniranu kupovinu. Optimizacijom svojih troškova bićete u mogućnosti da izbalansirate svoj budžet i dovedete odnos prihoda i rashoda u povoljan odnos. Od trenutka kada je P > T, počećete da štedite.
Zatim, poželjno je da evaluirate sopstvene veštine i sposobnosti i izvršite analizu mogućih načina za povećanje ličnih prihoda. Razmislite o dodatnom poslu, sagledajte svoje sposobnosti i potrebe tržišta kroz istu prizmu i pokušajte da nađete svoje mesto. Ako je potrebno, poradite na svojim veštinama, pohađajući neki onlajn kurs i sl. Postoji veliki broj besplatnih onlajn kurseva za povećanje poslovnih veština. Uloženo vreme će vam se isplatiti kada počnete da kreirate dodatnu zaradu.
Sledeći korak je da minimizirate mesečne fiksne rashode. Čak i ako nije zaista neophodno, ovo će vam pomoći u štednji. Na primer, mesečni račun za telefon, kablovsku tv ili internet možete smanjiti sa recimo 2 hiljade na hiljadu dinara. Na ovaj način pokušajte da redukujte sve mesečne račune koje možete.
Ukoliko imate finansijska zaduženja kod banaka, zatražite refinansiranje postojećih obaveza i smanjite mesečno opterećenje na uštrb produženja roka otplate. Iskoristite priliku i istražite bankarsko tržište. Možda vam druga ili čak ista banka ponudi refinansiranje obaveza sa nižom kamatnom stopom od one koju ste ugovorili prilikom inicijalnog zaduženja.
Pokušajte da ostvarite što više kontakata sa drugim ljudima. Ovo nije lako, posebno u uslovima fizičkog distanciranja, ali tu je internet prostor, društvene mreže itd. Dodatni kontakti će vam obezbediti više šansi za dobijanje dodatnog posla, bolje plaćenog posla itd.
Kako se nosite sa ekonomskom krizom? Koliko ste od navedenih mera već primenili? Imate li neke druge ideje kako neutralisati negativne efekte finansijske krize?