Za većinu ljudi, investicije predstavljaju potpuno nepoznat teren. Investiranje predstavlja misteriju, prekriveno je velom tajne i stalno je pod sumnjom. Verovatno je to jedan od razloga zašto je u mnogim evropskim zemljama broj privatnih investitora u odnosu na broj stanovnika relativno mali. Da li je njihova sumnja opravdana? Ili su to samo mitovi koje treba razotkriti?
Mit #1 – investiranje je teško i dugo traje. Ne mogu sebe da zamislim u toj ulozi.
Netačno. Postoji mnogo oblika investiranja. Ako rešite da otvorite investicioni račun, kupite akcije, bondove i ostale investicione “papire” i počnete da aktivno trgujete svaki dan, onda DA, potrebno vam je mnogo vremena i verujemo da ne vidite sebe u toj ulozi. Međutim, investiranje znači i ulaganje u investicione fondove, penzione fondove, strukturne proizvode i druge finansijske oblike koje ne zahtevaju vašu uključenost u upravljanje tj. bićete pošteđeni donošenja investicionih odluka. U tom slučaju potrebno je da izdvojite oko sat vremena na kvartalnom nivou kako biste proverili stanje na vašem računu i eventualno preusmerili deo sredstava u druge fondove.
Mit #2 – Kako bi pravilno investirali i ostvarili profit, potrebno je da posedujete specifična znanja.
Ovo je delimično tačno. Ako ne znate šta su to akcije i obveznice, onda je bolje da se držite štednog uloga u banci. Sve dok ne spoznate rizike koji se odnose na određeni finansijski instrument, nećete moći da prepoznate vezu između događaja u svetu i rezultata vaše investicije. Takođe, nećete moći da izaberete alate koji vam najviše odgovaraju po stopi rizika koji nose. Na primer, tromesečni zajednički fondovi su rizičniji od običnih obveznica.
Mit #3 – za početak investicije, potrebno je mnogo novca.
Netačno. Ako govorimo o pojedinačnim investicionim instrumentima, kao što je recimo trust management, oni zahtevaju milionske sume USD. Ali, takođe postoje instrumenti koji su dostupni za iznose manje od 50 hiljada dolara: zajednički fondovi, inostrani fondofi (ETF), zatim tu su brokerski računi za samostalne investicije relativno niskog obima.
Mit #4 – najbolje je ulagati u niskorizične tipove investicija, kao što su depoziti.
Ovo je delimično tačno. Izbor prave investicione akvizicije zavisi pre svega od vremenskog perioda u kome očekujete povraćaj vaše investicije. Takođe, bitan faktor je rizik jer, poznato je pravilo da su više stope profita povezane sa višom stopom rizika. Tako da ako kategorički ne želite ni malo da rizikujete i spremni ste da investirate u kratkom vremenskom periodu (do 1 godine), u tom slučaju su štedni depoziti u banci prihvatljiva opcija, pod uslovom da godišnja inflacija bude u potpunosti pokrivena prinosom.
Međutim, ako investirate na duže staze, tada inflacija predstavlja ozbiljnu pretnju vašoj investiciji i praktično ne može biti garantovano pokrivena prinosom na depozit. U tom slučaju je bolje kreirati investicioni portfolio koji uključuje aktivu koja je dobro zaštićena od inflatornih udara, kao što su akcije, plemeniti metali i druge sirovine.
Mit #5 – ne postoji investicija koja stoprocentno garantuje da će sačuvati i uvećati vaš novac.
Tačno. Ni bankarski depoziti nisu 100% zaštićeni od inflatornih pritisaka. Takođe, nema garancija da nakon isteka perioda oročenja kamatna stopa neće biti promenjena. Osim inflacije, postoji ne može se otkloniti opasnost od nastanka kursnih razlika tj. od depresijacije valute koja je predmet štednje.
Sa druge strane, investiranje na berzi je povezano sa stanjem na tržištu kapitala. U principu, ovo tržište je sposobno da kreira dobit koja je veća od inflacije, pogotovo ako se radi o dugoročnom ulaganju, ali rizik uvek postoji.
Investicije u nekretnine ne pružaju garanciju da će cena nekretnina rasti u nedogled. Svi smo bili svedoci pucanja balona na tržištu nekretnina u SAD. Ista stvar se može reći i za zlato.
Na kraju, jedina moguća zaštita od inflatornih rizika, tržišnih i valutnih fluktuacija leži u diversifikaciji ulaganja. Ovo je jedan od osnovnih principa uspešnog investiranja.