Svrha ovog članka je da vas upozna sa investicionim pojmovima koje svaki investitor treba da zna.
Investiciona klima predstavlja simbiozu političke, društvene i ekonomske situacije u zemlji, koja iz ugla investitora (privatnog ili javnog) označava povoljne uslove za generisanje profita. Jačanje investicione klime je posao javne vlasti, jer država i njeno stanovništvo ostvaruju neposrednu i posrednu dobit (kroz isplatu ličnih dohodata, poreza na rad, poreza na dodatu vrednost itd.). Zauzvrat, država istovremeno investitoru garantuje besplatnu repatrijaciju profita.
Ako pogledamo strukturno, investiciona klima neke zemlje je određena međusobnim odnosom investicionog potencijala i investicionog rizika.
Investicioni potencijal se određuje kroz kombinaciju više makroekonomskih pokazatelja (stopa privrednog rasta, odnos potrošnje i štednje, referentne kamatne stope, inflacija, domaća potražnja, potrošačka aktivnost, prosečan lični dohodak itd.), kao i kroz korelacije između faktora proizvodnje i infrastrukturnog razvoja. Svi ovi parametric se bliže određuju kroz investicionu analizu koja prethodi samoj investiciji i njeme se preciznije utvrđuje investicioni potencijal države, odnosno regiona, grada, opštine i sl.
Investicioni rizik sa druge strane predstavlja nivo neizvesnosti teorijske prognoze o budućim prihodima koji se generišu kao direktna posledica investicione aktivnosti. Shodno investicionoj klimi, rizik investicionog profita (PI) uključuje političke, ekonomske i društvene komponente.
Sve do sada rečeno nam omogućava da definišemo standarde u pogledu minimuma zahteva, čija implementacija nam omogućava da investicionu klimu definišemo kao povoljnu. Standardi naročito podrazumevaju sledeće:
-
Stabilna opšta ekonomska i politička situacija;
-
Besprekoran zakonski okvir;
-
Prisustvo razvijene infrastrukture koja je kreirana pogodan način u smuslu obezbeđivanja efikasnog investicionog procesa.
Procena investicione klime u zemlji u kontekstu plasmana direktnih invesitcija podrazumeva vršenje detaljne analize investicione aktivnosti pojedinih sektora privrede i specifičnih investicionih objekata (investicija). Komparativna procena investicione atraktivnosti privrednih subjekata se obično vrši njihovim grupisanjem u skladu sa usvojenom metodologijom moderne statistike.
U poslednjih nekoliko godina, privatni sektor je bio ključni faktor po pitanju globalnog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva širom sveta. Prema zvaničnim statističkim podacima, integracija privatnog sektora na globalnom tržištu doprinela je stabilnom rastu mnogih ekonomija. Dakle, podsticanjem poslovanja i daljom ekspanzija tržišnih mogućnosti, vlade država mogu ojačati institucijalni kapacitet mehanizma javno-privatnog dijaloga.