Ova godina je počela sa mnogobrojnim pitanjima, na koja većina finansijskih analitičara ima vrlo pesimistične odgovore, kakva je i sveobuhvatna ekonomska prognoza za 2019-tu.
Šta će se dešavati sa globalnom privredom i privredom EU?
Lista nepoznanica je predugačka i postoji mnogo faktora koji će doprineti konačnom obliku odgovora na ovo pitanje. Postoji veliki broj spoljašnjih rizika koji ne smeju biti ignorisani. Sudeći prema reakcijama sa nedavno održanog Ekonomskog foruma u Davosu, skoro trećina svetskih lidera veruje da će globalni rast u narednih 12 meseci biti usporen. Tu su i novi rizici: trgovinski konflikti, Bregzit i klimatske promene.
TRGOVINSKI RAT SAD I KINE
Tenzije koje su nesumnjivo prisutne između ove dve zemlje mogu dovesti do recesije kineske privrede, što će imati dalji uticaj na najveće izvozno orijentisane privrede EU, pre svega na Nemačku. Postoje podaci koji nam daju za pravo da verujemo da će direktan okršaj dve ekonomske supersile rezultirati stagnacijom ekonomskog rasta u obe zemlje. Na primer, investicije u infrastrukturu u Kini su zabeležile prvi pad nakon dve godine, dok, istovremeno, američka industrija nema dovoljno građevinskog materijala što dovodi do pada prodaje na domaćem tržištu.
BREGZIT
Proces izlaska Velike Britanije iz EU je, bar za sada, prilično haotičan i nosi mnogo nepoznanica sa sobom. Najveći rizik ima nemačka privreda. Naime, Nemački ekonomski institut predviđa pad nemačkog BDP-a za 0.5% u slučaju teškog Bregzita (izlaska bez prethodno usaglašenog dogovora).
Takođe, u zavisnosti od konačnog scenarija izlaska, zavisi i povećanje kamatne stope od strane Banke Engleske, što bi predstavljalo sličnu monetarnu politiku kakvu vode centralne banke Kanade, Brazila i Rusije. Sa druge strane, Evropska centralna banka planira da zadrži ključne kamatne stope, bar do 2020 godine.
TRŽIŠTA U RAZVOJU
U 2018. godini su zemlje u razvoju u proseku imale usporeni ekonomski rast od 4.8%, dok su predviđanja za tekuću godinu još niža i kreću se oko 4.6%.
Ovi procesi će uzrokovati stagnaciju ekonomskog rasta koji je povezan sa usporovanjem globalne ekonomije i komercijalnih aktivnosti. Štaviše, teški finansijski uslovi, volatilnost cena sirovina, kao i političke divergencije u Južnoj Americi mogu ograničiti protok kapitala.
Monetarna i fiskalna politika je pogrešna, kao i trgovinske tenzije i otvoreni sukobi, što predstavlja ozbiljnu pretnju po svetsku privredu u 2019. godini. U isto vreme, aktuelni trgovinski sporovi između svetskih sila bi se mogli proširiti i otrgnuti kontroli.