Ako osećate da Vam je teško da dosledno sledite svoj plan za trgovanje, postoji velika verovatnoća da su to zapravo posledice problema vezanih sa disciplinom. Neki trejderi jednostavno nisu u stanju da naprave jednostavan i reallističan plan trgovanja ili samo nemaju dovoljno iskustva u trgovini na Forex-u, pa kada se nađu u problematičnoj situaciji, lako padnu pod uticaj sopstvenih emocija, što obično vodi gubitku samokontrole. Pored jasnih psiholoških faktora kojima se može objasniti pojava ovog problema, cela stvar se može sagledati i sa biološkog aspekta. Ponekad se uzrok nedostatka samokontrole kod trejdera nalazi u samoj njegovoj ličnosti. Neki trejderi prosto tragaju za senzacijama na tržištu koje dovode do snažnog uzbuđenja, zbog kojih je trejder spreman da izgubi sav svoj novac samo zbog osećaja koji te senzacije stvaraju u njegovom mozgu. Ipak, spremnost da se odupremo takvom načinu ponašanja zapisana je u genetskom kodu svakog pojedinca. Psiholozi kažu da postoji određena oblast u mozgu koja je odgovorna za suzbijanje nagona koji nas tera da tragamo za senzacijama. Zato je nekim trejderima lakše da se odupru tom nagonu, a nekima je teže. Oni koji su skloniji traganju za uzbuđenjima, osećaju dosadu kada su stvari suviše monotone i upuštaju se u potragu za novim nadražajima. Oni su idealni kandidati za impulsivnu trgovinu koja svakako nije recept uspešnosti.
Ovaj fenomen se može javiti i kod onih pojedinaca koji nisu skloni impulsivnim reakcijama. Naučnici tvrde da je samokontrola bazirana na ograničenom izvoru energije. Drugim rečima, što se više „samokontrolišemo“, to je rezerva samokontrole manja. Ukoliko je prvi pokušaj samokontrole iscrpljujuć, što svakako može biti, svaki sledeći pokušaj je sve teži i teži. Na primer, ako potrošite veliku količinu energije na upravljanje stresnom situacijom, narednog dana na poslu će vaša koncentracija biti izložena većem riziku od narušavanja, a samim tim će i vaše trgovinske odluke biti diskutabilne. Samokontrola je kao mišić: prvi put je lako, bez većih problema ste iskontrolisali svoje impulse, ali ste pri tome potrošili određenu količinu energije i dalje održavanje samokotrole postaje sve teže. Pogotovo ako impulsi koje kontrolišete dolaze neprestano jedan za drugim, a vreme za odmor vašeg „kontrolnog mišića“ ne postoji. Ovo je samo jedna analogija, iza koje stoji činjenica da proces samokontrole u osnovi troši veliku količinu glukoze kao „gorivo“ za pokretanje moždanih aktivnosti. Bez glukoze ljudski mozak nije u stanju da radi ispravno zbog nedostatka koncentracije i pažnje. To nesumnjivo dovodi do poteškoća u sprovođenju trgovinskog plana. Medicinska istraživanja dokazuju da je ispunjenje zadataka samokotrole energetski zahtevan posao i da dovodi do smanjenja prisustva glukoze u organizmu. Ipak, ljudki mozak nije automobil, jednostavno punjenje rezervoara ne znači da će se proces samokontrole momentalno poboljšati.
Dakle, samokontrola je težak zadatak. Najbolje je napraviti pauzu kako bi se nivo glukoze u organizmu oporavio. Naučna istraživanja nam omogućuju da napravimo paralelu između procesa samokontrole i moždane aktivnosti. Nakon što aktiviramo određenu mišićnu grupu, potreban je odmor za oporavak. Profesionalni sportisti o ovome itekako vode računa. Ista je stvar i sa samokontrolom: postoji ograničen izvor psihološke energije u telu čija je potrošnja u procesu samokontrole značajno povećana. Odmor je od suštinskog značaja za obnavljanje te energije pre nego što ponovo pokušamo da uspostavimo samokontrolu.