Ekonomska recesija

• Šta znači ekonomska recesija?
• Uzroci ekonomske recesije
• Modeli ekonomske recesije
• Efekti ekonomske recesije na tržišna kretanja
• Na šta treba obratiti pažnju prilikom naredne ekonomske recesije
• Šta NE treba raditi kako bi se pripremili za ekonomsku recesiju

• Strategije trgovanja u ekonomskoj recesiji

Periodi ekonomske recesije su teški za sve nas, za obične građane, preduzetnike, fizička lica, pravna lica, mala i srednja preduzeća, industrijske komplekse, kao i za kompanije različitih profila. Ekonomska kretanja su ciklična i pre ili kasnije dođe do ekonomskog pada koji se značajno negativno odražava na stanovništvo, privredu i društvo jedne zemlje, regiona, kontinenta, pa i cele planete. Zbog toga je jako važno uočiti znakove i signale koji najavljuju dolazak takvog perioda i ponašati se odgovorno. Šta to znači? Pa, potrebno je smanjiti nepotrebne troškove, osigurati povoljnu finansijsku rezervu i ulagati u one finansijske instrumente koji imaju jako mali rizik od gubitka.

1. Šta znači ekonomska recesija?

Foto: Ply Insight

Ekonomska recesija je uobičajena fraza u ekonomoji koja kada se spomene, a naročito nakon 2008. godine, izaziva veliku zabrinutost, ne samo u ekonomskim krugovima, već i u široj populaciji. Prema Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja SAD, izraz se odnosi na veliki pad ekonomske aktivnosti u dužem periodu, koji nepovoljno utiče na određeni region. Recesija se može sagledati preko nekoliko indikatora, a najvažniji među njima su realni bruto domaći proizvod, prihod po glavi stanovnika, stopa nezaposlenosti, indeks proizvodnje i procenat smanjenja/rasta maloprodaje.

Da bismo lakše razumeli šta je ekonomska recesija, moramo reći da u periodu u kome dolazi do pada privredne aktivnosti, proizvodnja opada, mnoga preduzeća stagniraju ili propadaju, smanjuju se investicije, smanjuju se i prihodi proizvođača.

2. Uzroci ekonomske recesije

Foto: Wealth and Finance International

Ekonomska recesija nastaje iz više razloga, a postoje mnogobrojni faktori koji istovremeno ispoljavaju svoj uticaj i generišu pogodno okruženje za početak pada privredne aktivnosti u dužem vremenskom periodu. Ti faktori se mogu svrstati u dve najvažnije grupe, a to su ekonomsko-finansijski i psihološki faktori.

Teorije pojedinih stručnjaka govore o suštinskim promenama u određenim industrijskim sektorima koje utiču na nastanak recesije. Na primer, geopolitička kriza može uzrokovati nagli skok cene nafte, izazivajući galopirajući rast troškova u nekoliko industrijskih sektora istovremeno.

U periodu ekonomske recesije, rashodi se smanjuju ali, smanjuje se i primarna potrošnja proizvoda i usluga od strane stanovništva, koje takođe pribegava drastičnim merama štednje.

Drugi uzrok recesije jeste trgovinski šok. Trgovinski šok se definiše kao veliki pad trgovinske aktivnosti uzrokovan poremećajima cena na međunarodnim tržištima, promenama u obimu dostupnosti roba i usluga koje su predmet trgovine na međunarodnom tržištu.

Deo trgovinskog šoka jeste tzv. Šok ponude, koji može u značajnoj meri doprineti nastanku ekonomske recesije. Ovaj šok se odnosi na nagli porast ili pad ponude roba i usluga, što drastično utiče na cene.

Prirodne katastrofe, rat, pandemije takođe mogu biti uzroci ekonomske recesije.

Približava li nam se takav period ili je možda već počeo?

3. Modeli ekonomske recesije

Foto: Money and Markets

S obzirom da je u poslednjih 100 godina zabeleženo više značajnih recesija, ekonomski stručnjaci su razvili više različitih modela kojima se opisuju različiti tipovi pada privrednih aktivnosti. Evo nekoliko najvažnijih obrazaca ekonomske dinamike u uslovima recesije.

Krenućemo od tzv. “V” modela. Za ovaj model je karakterističan nagli pad ekonomske aktivnosti, ali na kratkoročnom planu, koji biva praćen snažnim oporavkom. Snaga oporavka je usko povezana sa stepenom ozbiljnosti prethodnog privrednog pada. Rast bruto društvenog proizvoda na vremenskoj skali formira slovo “V”, pa otuda i naziv modela.

Primer ekonomske recesije ovog tipa je ekonomska kriza u SAD iz 1953. godine i prikazana je na grafikonu ispod.

Naredni model je tzv. “U” model. U ovom slučaju recesija traje duže u odnosu na “V” model i obično se proteže na nekoliko kvartala. Oporavak nakon završetka recesije je spor. Tipičan primer je američka ekonomska kriza koja se javila u periodu od 1973. do 1975. godine (vidi grafikon).

Zatim, imamo “W” model koji se drugačije naziva modelom dvostruke recesije. Naime, nakon pada privredne aktivnosti kreće ubrzani oporavak, ali je on nedovoljan, tako da nakon njega imamo još jedan recesioni talas. Na kraju nastupa potpuni oporavak. “W“ model traje duže od “V“ i “U“ modela. Tipični primeri su ekonomska kriza u SAD iz 1980-1982. godine, kao i velika evropska kriza iz 2010. godine, koja je usledila nakon Velike recesije iz 2008/09 godine i nakon delimičnog oporavka se u nekim evropskim zemljama produžila sve do 2013. godine.

Naredni model jeste tzv. “L” obrazac. L model je složen i predstavlja ozbiljnu recesiju koja ima potencijal da preraste u pravu dugogodišnju depresiju. Naime, nagli pad praćen je ravnom linijom tj. stabilizacijom na nivou koji je približan nultom privrednom rastu. Ovo je jedan od najtežih oblika, jer je jako teško izaći iz navedene matrice i oživeti privrednu aktivnost. Krizu ovog tipa je iskusio Japan krajem 80-tih godina prošlog veka, nakon perioda višedecenijskog stabilnog rasta, uspostavljenog odmah nakon Drugog svetskog rata.

Na kraju, navešćemo i tzv. “K” model koji predstavlja dvostruki V model, odnosno dvostepeni L model, u zavisnosti od slučaja. Šta je to “K”? Radi se o relativno novom modelu kojim se pokušava opisati kretanje svetske ekonomije nakon završetka pandemije COVID-19. U suštini, radi se o oporavku koji favorizuje bogatije slojeve društva u odnosu na niže, manje privilegovane društvene segmente. Rezultat je povećavanje nejednakosti između društvenih slojeva (klasa).

Prepoznavanje oblika ekonomske recesije je jako bitno sa aspekta sticanja pravog uvida u intenzitet i očekivani vremenski period trajanja recesije, kako bi bili u prilici da redukujemo određene negativne efekte.

 4. Efekti ekonomske recesije na tržišna kretanja

Foto: Unir

Posledice ekonomske recesije su zabrinjavajuće, posebno kada ona dugo traje i kada pogađa veliki broj ljudi u određenoj regiji, zemlji, kontinentu itd. Recesija ostavlja posledice na globalnu trgovinu, pa samim tim i na trgovinu na finansijskim tržištima. Kako se najbolje zaštititi od posledica ekonomske recesije? Kako negativne efekte svesti na minimum? Kako nastaviti sa investiranjem u tako teškim okolnostima?

Ekonomska recesija ima prilično duboke efekte na tržišta. To uključuje sledeće negativne efekte:

• Povećana tržišna volatilnost. Tokom recesije, investitori su manje spremni da ulažu kapital, što dovodi do smanjenja likvidnosti i nestabilnosti tržišta. Ovo dalje otežava trgovanje i može dovesti do velikih gubitaka.

• Smanjen obim investicija. Po pravilu, kao posledica prvog efekta, obavezno dovodi do smanjenja ulaganja na tržištima. Sledi pad cene imovine i drastično smanjenje obima trgovanja.

• Povećani rizici. U vezi sa navedenim, rizici za investiranje drastično skaču.

• Niske kamatne stope. Pokušaji oživljavanja privrednih aktivnosti bazirani su na smanjenju referentnih kamatnih stopa kako bi se jeftinim novcem privukli investitori. Ova mera smanjuje troškove trgovine, uz moguće benefite: povećanje prinosa za investiture.

• Stroga regulative. Radi očuvanja elementarne kupovne moći stanovništva, kao i iz drugih strateških razloga, regulatorna tela mogu nametnuti različit splet strogih pravila. Ovo može imati negativne posledice po investiture i može dovesti do pada cene imovine.

Ulaganje tokom recesije može biti prilično komplikovano, jer je svaki recesioni period drugačiji od prethodnog i ima svoje uzroke, pravila razvoja i posledice. Međutim, postoje načini da se dođe do potpuno besplatnog znanja koje je neophodno da se ranije navedeni obrasci prepoznaju. Jedan od takvih načina jeste pohađanje potpuno besplatnog kursa FOREX trgovine koji vam može pomoći da investirate odgovorno i efikasno, posebno tokom perioda ekonomske recesije.

5. Na šta treba obratiti pažnju tokom naredne ekonomske recesije

Foto: freepik

Moramo paziti na znakove koji nam ukazuju da privreda ide ka novoj recesiji. Među ovim znakovima su nagli pad investicija, porast nezaposlenosti, kao i povećanje korporativnog duga. Takođe, moramo biti spremni da reagujemo brzo ako dođe do kolapsa privrede.

U ovoj situaciji važno je imati na raspolaganju određenu količinu novca, kao rezervu. Preporučljivo je da štednja bude što je moguće veća, kako bi se koristila u slučaju drastičnog smanjenja prihoda. Ako postoji dobra prilika za ulaganje, onda takvu priliku ne treba propuštati. Investirajte u sigurnu imovinu, kao što su državne obveznice ili državne hartije od vrednosti, što može biti dobar način zaštite u slučaju recesije.

Dobro je držati troškove pod kontrolom, što znači da treba eliminsati sve nepotrebne troškove. To nam pomaže da se pripremimo za naredne ekonomske promene. Ako imate stabilan posao, zadržite ga. To je najkorisnija preporuka od svih.

Konačno, treba biti svestan rizika kojeg donosi recesija i treba se što bolje pripremiti. To znači da održavamo naše veštine i znanje na visokom nivou i redovno se informišemo o investicionim prilikama koje možemo iskoristiti, ali samo uz adekvatnu zaštitu od potencijalnih gubitaka.

6. Šta NE treba raditi kako bi se pripremili za ekonomsku recesiju

6.   Foto: Economist Intelligence Unit

Pored aktivnosti koje svakako treba preduzeti, postoje neke stvari koje ne biste trebali raditi u pripremi za ekonomski pad. Koje su to stvari?

• NE trošite neodgovorno na kupovinu robe koja vam nije potrebna. Taj novac usmerite u stvaranje finansijske rezerve koju možete mesečno uvećavati. Ova rezerva se može pokazati zlata vredna tokom ekonomske krize. Bez štednje ste ranjivi u teškim vremenima;

• NEMOJTE izbegavati otplatu dugova što je pre moguće. Na taj način ćete se zaštititi od negativnih posledica koje ekonomska recesija može imati na vaš život;

• NEMOJTE izbegavati povećanje prihoda okrećući se honorarnim ili povremenim poslovima koji vam mogu pomoći da generišete dodatni prihod koji možete pretvoriti u finansijsku rezervu. Sa druge strane, možete povećati svoj prihod ulaganjem u diversifikovane finansijske instrumente sa povećanim potencijalom zarade. Više o tome u poslednjem odeljku.

• NEMOJTE ulagati u potencijalno rizične finansijske instrumente.

• NE izbegavajte pohađanje kurseva iz oblasti finansijske edukacije na kojima dobijate korisne informacije koje vam mogu pomoći ne samo da živite pristojno, već i da postignete finansijsku nezavisnost koju svako od nas želi.

• NEMOJTE napustiti posao koji imate. Još više ako je stabilan.

Na kraju, važna je smirenost. Treba izbegavati paniku u kriznim situacijama jer je ona prečica do gorkog kraja. U svakoj situaciji postoje prilike za ulaganjem i ostvarivanjem profita, pa i u uslovima ekonomske recesije.

7. Strategije trgovanja u uslovima ekonomske recesije

Foto: Axim Daily

Sa ekonomijom u recesiji, preporučljivo je slediti strategiju trgovanja u kojoj se ulaganja zasnivaju na dugoj i opsežnoj analizi tržišta.

Važno je fokusirati se na solidne kompanije koje imaju potencijal da nastave svoju aktivnost i kada privreda uđe u recesiju. Takođe, morate osigurati da su ulaganja diversifikovana tako da ne rizikujete da izgubite novac u jednoj investiciji. Morate biti svesni rizika povezanih sa svakom transakcijom i uzeti ih u obzir kada odlučujete o ulaganju.

Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći u osmišljavanju strategije trgovanja:

Investirajte u obveznice. Obveznice su idealne za vreme recesije jer je rizik od gubitka vrednosti mnogo niži nego kod ostalih oblika aktive. Obveznice nude fiksnu kamatnu stopu i odlične su za diversifikaciju investicionog portfolija. Investitori mogu ulagati u korporativne ili državne obveznice, što zavisi od toga šta više preferiraju i koji su im ciljevi.

Investirajte u deonice i ETF-ove. Investitori bi trebali razmišljati o deonicama (akcijama) kao o proizvodima koji donose veći prinos tokom recesije, naravno, uz veći rizik. U doba recesije cene deonica su niske, a deoničari mogu iskoristiti prednost kupovine po nižim cenama. Investitori mogu diversifikovati svoj portfolio kupovinom ETF-ova. ETF-ovi (Exchange Traded Fund) su knjige diversifikovanih ulaganja u jednoj transakciji, kao što je zbirka ili zajednički fond.

Ulaganje u zlato. Zlato je prilično sigurno utočište tokom ekonomske krize, jer njegova cena neće pasti toliko kao cena drugih finansijskih sredstava. Tokom najvećeg vremenskog perioda, ulaganje u zlato je dobra ideja, ali ipak cena plemenitog metala može pasti ako tržište doživi nagli pad. Mešutim, kako se tržište oporavlja, tako se mogu oporaviti i plemeniti metali.

Postoje li deonice otporne na recesiju? Šta bi to bilo?

Da, postoje kompanije koje odolevaju teškim vremenima, krizi ili ekonomskoj recesiji, u koje možete ulagati. Među njima nalazimo:

Deonice kompanija koje pripadaju medicinskom industrijskom sektoru. One mogu predstavljati dobar izbor, jer potražnja za takvim uslugama obično ostaje konstantna.

Zalihe u industrijama osnovnih dobara (hrana, pića, duvan) jer će one uvek biti predmet potražnje.

Tokom ekonomske krize, trgovanje može biti izazovno, jer tržište može biti prilično nestabilno i nepredvidivo. Iz tog razloga, važno je za trejdere (ljude koji trguju) da zauzmu jasan strateški pristup tokom kriznog perioda.

Jedna od najvažnijih stvari koje trejder treba da razmotri tokom ekonomske krize jeste upravljanje rizikom. Ovo može uključivati ​​smanjenje izloženosti određenim deonicama ili finansijskim instrumentima koji su osetljiviji na tržišne promene, kao i diversifikaciju portfolija radi zaštite od gubitaka.

Takođe, važno je pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i napraviti detaljnu analizu pre donošenja bilo kakve odluke. Ovo pomaže trejderima da identifikuju mogućnosti i prilike za ulazak na tržište i samim tim donesu prave odluke, zasnovane na dobrim informacijama, o tome kako upravljati rizikom.

Pored navedenog, trejderi treba da iskoriste prilike koje se pojavljuju u uslovima ekonomske krize, kao što su niske cene deonica ili finansijskih instrumenata, čija vrednost počinje da raste kako se kriza približava svom kraju i kada se tržište počne oporavljati.

Još jedan važan aspekt trgovanja tokom recesije je upravljanje svojim emocijama. Tržište može biti vrlo nestabilno i nagle promene cena mogu imaju jak psihološki efekat na investitore. Iz tog razloga, važno je biti dobro pripremljen, ostati smiren i donositi racionalne odluke, čak i kada imate utisak da se sve raspada.

Uopšteno govoreći, strategije trgovanja tokom ekonomske krize moraju biti fleksibilne i prilagođene promenama na tržištu. Važno je upravljati rizicima i izvršiti detaljnu analizu pre donošenja bilo kakve odluke, kao i koristiti prilike koje se javljaju.

Tokom ekonomske krize, trgovanje može biti teško i nestabilno. Za postizanje uspeha u ovim uslovima važno je strategije koje će pomoći minimiziranju rizika i maksimiziranju profitnog potencijala.

Jedna od najefikasnijih strategija je diversifikacija investicionog portfolija. Stoga, umesto da se sav novac ulaže u jednu vrstu deonica ili finansijskih instrumenata, preporučuje se ulaganje u više vrsta akcija i finansijskih instrumenata. Diversifikacija u velikoj meri pomaže u smanjenju rizika i postizanju stabilnijih prinosa tokom ekonomskog pada.

Druga efikasna strategija je kupovina kvalitetnih deonica. Tokom recesije, mnogi investitori će izbegavati visokorizične deonice i odlučiti se za kvalitetne deonice, poput onih stabilnih kompanija sa dobrom istorijom profita. Ulaganjem u takve deonice, investitori dolaze do stabilnijeg i sigurnijeg povraćaja investicije tokom perioda recesije.

Istovremeno, važno je pažljivo pratiti tržište i donositi odluke na osnovu jasnih podataka i informacija. Tokom recesije, tržište može biti nepredvidivo i nestabilno, pa je važno donositi odluke na osnovu tačnih i ažuriranih informacija, kako bi se rizik sveo na minimum i maksimizirao potencijal profita. Poluinformacije, dezinformacije i lažna izmeštavanja medija treba odvojiti od jasnih i nedvosmislenih naučnih pokazatelja.

Dakle, da bi se postigao uspeh u trgovanju tokom ekonomske krize, važno je usvojiti strategije kao što su diversifikacija investicionog portfolija, kupovina kvalitetnih deonica (akcija) i pažljivo praćenje tržišta. Ovo je jedini način da minimiziramo rizik i maksimiziramo potencijalni profita tokom ekonomske krize.

Pažljivo praćenje tržišta podrazumeva pažljivu analizu koja nudi stvarne prilike za profit. Analiza tržišta treba da vam pruži informacije o onim kompanijama čije su akcije otporne na periode recesije.

Takva analiza, kurs FOREX trgovanja i velika lična odgovornost mogu vam osigurati pristojan život ili čak finansijsku nezavisnost. Nije li to ono što svi želimo?