Da li je novac samo neuspeli eksperiment?

Sadržaj Šta je zapravo valuta? Kako smo od valute došli do novca? Novac je eksperiment u razvoju koji još uvek nije dosegao željenu uspešnost u praksi. Zašto ovo govorimo? Pa, ako pogledamo istoriju novca, videćemo da nijedna valuta nije opstala duže od hiljadu godina, a većina nije “doživela” ni stoti rođendan. Najstarija valuta koja je još uvek u opticaju jeste funta, nastala pre osamsto godina. U poređenju sa njom, današnji dolar (USD) je star samo 52 godine (setite se “Niksonovog šoka” i raskidanja veze sa “zlatnim” standardom). Isto tako, današnja rublja ima tek nešto više od 20 godina. Doduše, istorijski gledano, kontinuitet američkog dolara, koji je nastao kao verzija španskog dolara, postoji od 1792. godine, ali opet to je tek 230 godina. Dakle, mi još uvek koristimo novac jer nemamo bolji sistem, tako da je novac ništa drugo do eksperiment u razvoju. Prva “valuta” pojavila se pre 5 hiljada godina. Glavni cilj ovog teksta jeste da istakne veliku razliku koja postoji između valute i novca. Valuta je, kao što većina ljudi zna, nastala iz nužde. Robna razmena (trampa) je bila uobičajeni način razmene dobara i usluga, ali je od početka imala značajan nedostatak, a to je situacija kada prodavcu nije bila potrebna roba kojom je potencijalni kupac raspolagao. Na primer, prodavac prodaje pomorandže, a kupac plaća jabukama. Međutim, prodavcu su potrebne banane, a kupac ih nema. Iz ove nužde nastalo je kratkoročno skladištenje vrednosti nazvano “valuta”. Dakle, kupac plaća valutom, kupac dobija pomorandže, a prodavac može da ode sa ovom „uskladištenom vrednošću“ kod prodavca banana itd.  

Šta je tačno “valuta”?

Kada odete u perionicu, nakon što ste ostavili svoju odeću dobijate priznanicu sa obećanjem da će vam odeća biti vraćena. Vi bez razmišljanja napuštate perionicu sa parčetom papira u rukama, jer čvrsto verujete da će vaš veš biti uredno opran i da će vas čekati u dogovoreno vreme. Upravo je ta priznanica naša valuta, a perionica je “država” koja štampa valutu. Zanimljivo, zar ne? Pre pet hiljada godina, Egipćani su počeli da koriste zlato i srebro. Time je rešen problem skladištenja vrednosti, ali je nastao novi problem: zlato i srebro su bili različite težine i čistoće. Dakle, prva valuta je bila zasnovana na igri pogađanja (težine i čistoće komadića plemenitih metala), tako da je valutu trebalo usavršiti. Uopšteno govoreći, valuta mora da ispunjava sledeće karakteristike: - Da bude zamenjiva za robu i usluge – ista jedinica valute mora imati istu kupovnu moć. - Da bude obračunska jedinica – potrebno je imati određenu količinu. - Da bude lako prenosiva – da staje u džep. - Da bude izdržljiva – da se ne haba, rastvara na kiši ili vremenom bledi i nestaje. - Da bude deljiva – da slobodno raspolažemo većim i manjim jedinicama. - Da bude međusobno zamenljiva – neka je moja jedinica jednaka vašoj. Kao odgovor na sva ova pitanja pojavili su se zlatni i srebrni novčići, konačno usavršeni na početku prvog milenijuma, za vreme Rimskog carstva.

Kako smo od valute došli do novca?

Nakon što smo prošli kroz kratku istoriju valute, moramo da razumemo kako se valuta pretvorila u novac. Razlog je jednostavan: zbog inflacije. Još jedna važna karakteristika koja je neophodna da bi valuta zadržala svoj status jeste da ona bude čuvar vrednosti, a ne da depresira (gubi na realnoj vrednosti). Na primer, zlato je ostalo valuta, jer sa određenom količinom zlata danas možete kupiti odelo, a sa manje-više sličnom količinom zlata, mogli ste kupiti ekvivalent današnjeg odela i pre dve hiljade godina. Tokom istorije, novac je imao kratke trenutke u kojima se paradigma preokrenula, a depresijacija novca stagnirala ili se čak promenila u apresijaciju. Ovi kratkotrajni trenuci mogu se periodično javljati tokom velikih ekonomskih kriza. Tada obično u dnevnoj štampi viđamo naslove tipa „Gotovina je kralj“. U takvim trenucima ne znači da je novac najbolja investicija, već, istorijski gledano, iskusni investitori biraju ulaganja sa visokim stepenom sigurnosti. Novac treba ulagati u finansijske instrumente koji pokrivaju njegovu depresijaciju, tj. inflaciju. Ovde dolaze do izražaja alati koji su istorijski pokrivali inflaciju, a to je pre svega sposobnost najboljih kompanija da proizvode značajnu vrednost za kupce. Da ove kompanije ne proizvode kapacitetom kojim kompenzuju inflatorne gubitke, prosto ne bi više postojale. Ulaganje u akcije ovakvih kompanija ili u njihove kratkoročne obveznice je dobar način zaštite novca od gubitka vrednosti. Zlato i srebro su takođe instrumenti koji su oduvek bili na ivici inflacije. Međutim, u vremenima pada tržišta, prinos koji je jednak nuli u odnosu na prosek, koji je negativan, može se posmatrati samo kao dobitak. Autor lično više voli dividende i obveznice za ovakva vremena. Srećno sa učenjem! ProfitPoint