Ovde je reč o nečemu što nazivamo tzv. „genetskim siromaštvom“. Naravno, nećemo reći da je neko rođen da bude siromašan, ali navike ljudi i psihološke prepreke su takve da jednostavno sami sebe osuđuju na siromaštvo.
Loša navika br.1. Siromašni su uvek u potrazi za krivcem.
Da, siromašan čovek nikada ne preuzima odgovornost. Uvek je lakše okriviti nekog drugog: kolegu, šefa, okruženje, sistem nego priznati poraz. Gubitnici razmišljaju na način:“Eto, da nije bilo NJIH, ja bih odavno bio uspešan“. Ili: „ Meni se SVI mešaju, ne mogu ništa da uradim“.
Loša navika br.2 Trošenje vremena
Sigurno se sećate stare poslovice: „Tri puta meri – jednom seci“. Pametna izreka, nema šta, ali u nekim poslovima prosto nema vremena za takav pristup. Sem toga, ako počnete da odugovlačite, pa merite četvrti, peti, šesti put pre nego što presečete, pojaviće se neko sa malo avanturističkog duha i odneti vam plen ispred nosa. Onaj ko se ne boji da napravi prvi korak, da upotrebi svoju ideju, a ne da je čuva u memoriji samo za sebe, taj pobeđuje. Gubitnici redovno gube vreme, a onda optužuju druge za sopstvenu neefikasnost.
Loša navika br.3. Igranje na sigurno
Siromašni ljudi po pravilu ne rizikuju. Oni vole stabilnost, redovan prihod itd. Bez obzira što je reč o mizernim primanjima, bitno je da su izvesna. Od loše zarade se isto tako i živi, ali ne mari kad je sve to obavijeno imaginarnom stabilnošću.
Loša navika br.4. Besplatna obuka
Tipičan primer siromašnog čoveka se redovno prijavljuje na različite oblike besplatnih kurseva i seminara za obuku, ali u stvarnosti većinu tih kurseva nikada ne odsluša. Posledica toga je da osoba živi u iluziji učenja, ali u praksi nema nikakvog razvoja ličnih i profesionalnih veština. Uostalom, znate gde stoji parče besplatnog sira. Da biste postali uspešan preduzetnik morate sate i sate da provedete u razgovoru sa svojim predavačem kako biste odredili jasan pravac delovanja ka postavljenom cilju. Cena nekog kursa nije samo pokazatelj budućeg uspeha, već je i pokazatelj vaše motivacije.
Loša navika br.5. Neplaćanje za tuđi rad
Ovakva vrsta ljudi želi da živi na tuđ račun. Prosto je normalno da se neke stvari dobijaju besplatno. Muzika, knjige, softveri...sve može da se dobije džabe – preko torenta. Filozofija života se svodi na – dobro je samo ako je besplatno. Krađa intelektualne svojine uopšte ne postoji u svesti onih koji to svakodnevno rade. Ako nemate osećaj da morate da platite za nečiji uloženi rad i trud, sami ćete ostati neplaćeni i siromašni.
Loša navika br.6. Samosažaljenje
Ljudi često vide uzrok svojih problema u svom okruženju – siromašna država ili region, loša porodica, neadekvatno obrazovanje itd. Drugim rečima, čovek vrlo lako nađe razloge da se samosažaljeva umesto da rešava problem i okrene se ka stvaranju kapitala.
Loša navika br.7. Stalno kukanje
Nije tajna da je nedostatak novca izvor negativnih emocija. Za razliku od siromašnog čoveka, uspešni ljudi na svoj neuspeh gledaju kao na prolaznu fazu i korak bliže ka svom cilju, pa samim tim manje se žale i ne šire negativno raspoloženje oko sebe, dok siromašni silno vreme potroše na kukanje i opterećivanje drugih ljudi svojim problemima. Kad poželite da sa nekim popričate o nečemu, prosto ne možete da dođete do reči od komentara kako ništa ne valja i kako je sve loše. Čak i da je sve tako crno, kukanje i žaljenje neće popraviti stanje u novčaniku.
Loša navika br.8. Brine me šta će drugi reći
Uspešni ljudi cene svoju individualnost, ne zavise od mišljenja drugih. Siromašni ljudi imaju sklonost da rade upravo suprotno: veliki deo svog vremena i energije troše na održavanju svoje reputacije u očima drugih ljudi. Istovremeno sebe upoređuju sa uspešnim ljudima i pronalaze još jedan divan izgovor za kukanje i žaljenje.
Loša navika br.9. Sve što zaradim lako i potrošim
Siromašni ljudi nemaju nikakvu finansijsku strategiju. Njihov cilj je vrlo jednostavan: zaradi i potroši. Bogati ljudi zauzvrat razmišljaju kako da svoj novac ulože i dodatno uvećaju svoj kapital. Siromašan čovek vrlo lako odgovora na to: Šta to mene briga, kad ionako nemam para. A ne shvata da novca nema zato što o budućnosti i ne razmišlja. Nije bogat onaj ko dobro zarađuje, već onaj ko dobro upravlja svojim prihodima.
Loša navika br. 10. Brza korist
Siromašni nemaju želju da uče nove stvari, da rade nešto što ima dugoročne ciljeve, već ih zanima instant zarada ili korist. Pravi primer potrošačkog društva. Hoću sve i hoću odmah, ali da se ne zamaram nešto puno. Ne razmišljamo dalje od sutrašnjeg dana. Kao farmer koji zimi jede krompir koji je ostavio za seme da ga posadi u proleće, ali o tome sada ne razmišlja. Daleko je proleće.
Izvor: vmirechudes.com