Zašto je ekonomija ciklična?

Sadržaj Zašto je važno razumeti šta je referentna kamatna stopa? Poverenje u ekonomiju. Inflacija. Da li sada razumete zašto je ekonomija ciklična?

Zašto je važno razumeti šta je referentna kamatna stopa?

Odrastao sam u porodici u kojoj su ekonomski događaji bili potpuno ignorisani. Međutim, verovatno se pitate, kakve veze ima referentna kamatna stopa sa mojim životom? Odgovor je jednostavan: ako koristite novac i redovno ga trošite kako biste obezbedili sebi i svojoj porodici zadovoljenje najosnovnijih životnih potreba, onda kvalitet vašeg života, mog života i života svakoga od nas direktno zavisi od referentne kamatne stope. Živimo u društvu koje stoprocentno zavisi od potrošnje. Bez potrošnje nemamo ekonomiju i novac nije ništa više od bezvrednog papira. Kao i mnoge druge stvari, potrošnja nije mogla biti prepuštena "hirovima" stanovništva. Budući da ekonomija zavisi od potrošnje, morao je postojati neki mehanizam da se stanovništvo natera na potrošnju. Usporavanje potrošnje, zavisno od toga o kolikom se usporavanju radi, dovodi do uspona „medveda“ na tržištima, recesije, ekonomske krize ili do totalnog kolapsa privrede. Zbog toga se svaka država trudi da obezbedi rastuću potrošnju. Zemlja s velikom potrošnjom smatra se bogatom zemljom ili zemljom u razvoju. Dva su primarna "oružja" kojima država "tera" građane na potrošnju: to su poverenje u ekonomiju i inflacija.

Poverenje u ekonomiju

Primer: Lako je kupiti televizor na rate kada ne moram da brinem o tome da li ću u narednih nekoliko godina ostati bez posla. Međutim, ni ne pomišljam na kupovinu tehnike ukoliko u zemlji vlada vanredno ili ratno stanje. Dakle, ako stanovništvo veruje ekonomskom sistemu, bez obzira koliko je on u stvari slabašan, stvari funkcionišu normalno. To je sistem koji je zasnovan na poverenju učesnika. U svom obraćanju naciji nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, predsednik SAD, Džordž V. Buš je uverio javnost da „finansijske institucije ostaju jake” i da je američka ekonomija i dalje „otvorena za poslovanje”. Naime, američka vlast je odlučila da preventivno zaštiti svoj, u tom trenutku veoma ranjivi ekonomski sistem i pozvala je stanovništvo da nastavi s potrošnjom, uveravajući građane da se ništa u ekonomskom smislu nije promijenilo. Postoji druga krajnost potrošnje, a to je kada građani troše više novca nego što mogu priuštiti, eksperimentišu sa kockanjem ili pokušavaju špekulativne investicije koje ne razumeju, da bi u trenucima ekonomske nestabilnosti zažalili zato što su se intenzivno igrali novcem.

Inflacija

Inflacija je u praktičnom smislu kazna za kompanije i ljude koji ne „vrte“ novac. Zvuči smešno, ali je istina. Inflacija do pet procenata godišnje je inflacija koju centralne banke žele, jer vas inflacija prisiljava, da radite „nešto“ sa novcem, da ga trošite, investirate i sl. Drugim rečima, centralna banka želi da nas demotivište da novac držimo „u slamarici“. Čak i bankovni depoziti ili obveznice predstavljaju novac koji je aktivan u novčanim tokovima, jer banke prebacuju i koriste novac iz depozita, dok se novac iz obveznica dalje investira. Druga krajnost ovog koncepta jeste prevelika inflacija i posledično nepoverenje u ekonomski sistem koje može rezultirati hiperinflacijom, strahom i potpunom panikom. Referentna kamatna stopa upravo služi kao "regulator" ovih stvari. Objasnićemo korak po korak. Kada je poverenje visoko, centralna banka drži visoke kamatne stope kako bi zajmoprimaoci platili što veću kamatu na primljeni novac, koja se takođe indirektno vraća centralnoj banci. Međutim, kada postoji nepoverenje u privredu, kamatna stopa je niska, blizu nule, a može biti i negativna, tako da su krediti lako dostupni i nije ih teško otplaćivati. Ovakva mera je potrebna kako bi se održala tj. pospešila potrošnja. Dakle, kada je inflacija niska, ispod 5 procenata, potrošnja raste na zdravoj osnovi, referentna kamatna stopa je niska (ispod 5%) kako bi se ulio dodatni novac u privredu i zadovoljila rastuća potražnja. Kada je inflacija visoka, iznad 5%, kompanije i ljudi su primorani da troše više, ali tada cene proizvoda rastu, tako da sa istom količinom novca možemo priuštiti manje proizvoda, pa se potrošnja smanjuje u kvantitativnom smislu, iako mereno u novcu to nije slučaj. U takvim situacijama, referentna kamatna stopa raste kako bi kratkoročno dodatno usporila potražnju, što posledično dovodi do pada cena i povećanja pristupačnosti roba i usluga. Međutim, u slučaju većih kriza, može se desiti da cene padnu ispod nivoa koji se smatra pristupačnim, sve do tačke tzv. udobne potrošnje. Na primer, u prethodnim krizama, cena nekretnina, dionica, automobilia i hrane imali su ogroman pad sve dok se kupovna moć nije zadovoljila cenama, čak i u slučajevima kada su (do tada) građani generalno imali novca da kupuju ove proizvode.

Da li sada razumete zašto je ekonomija ciklična?

Iz navedenih razloga je centralnim bankama jako teško, ali svakako nije nemoguće, da pravilno izbalansiraju referentnu kamatnu stopu kako bi: - se inflacija održala ispod 5%; - rasla potrošnja; - građani imali čvrsto poverenje u ekonomiju. Posledica toga jeste cikličnost ekonomije. Referentna kamatna stopa ne može ostati statična, već mora varirati u skladu sa potrebama privrede. Naravno, rakcije centralne banke u pogledu izmene referentnih kamatnih stopa će uvek biti predmet kritika različitih privrednih subjekata, jer su njihovi trenutni interesi u određenom ekonomskom trenutku dijametralno suprotni. Nadam se da će ovaj članak doprineti vašoj finansijskoj edukaciji i razumevanju činjenice da je ekonomija u suštini jednostavna. Octavian Neguț ProfitPoint