Indeks S&P 500 je jedan od glavnih berzanskih indeksa i prepoznat je kao pokazatelj razvoja američke ekonomije. Ako razmišljaš o tome da bi možda bilo pametno da i ovaj indeks dodaš u svoj investicioni portfolio, važno je da znaš nekoliko stvari.
Svaka vrsta trgovanja počinje detaljnim istraživanjem, na osnovu kog možeš da izgradiš optimalnu strategiju.
U nastavku ćeš saznati koje su najvažnije prednosti i mane koje indeks S&P 500 ima. Takođe, moći ćeš da otkriješ koji su rizici trgovanja ovim indeksom, ali i šta možeš da uradiš u slučaju da on padne.
Informacije koje su predstavljene dobro je da znaš od samog početka kako bi mogao da doneseš odluku da li je dobro rešenje da ga uvedeš u svoj trgovački portfolio.
Šta znači indeks S&P 500?
Izvor fotografije: unsplash
Indeks S&P 500, odnosno kako je poznat pod punim nazivom, Standard & Poor’s 500, predstavlja pet stotina najvećih američkih kompanija na berzi. Ovaj indeks se smatra referentnom tačkom za zdravlje američke ekonomije.
Rast ili pad vrednosti ovog indeksa na američkom berzanskom tržištu prate ekonomski analitičari širom sveta kako bi procenili da li ekonomija stvara povoljne uslove za investiranje.
Sastav ovog indeksa rastao je postepeno, od 223 kompanije 1923. godine, zatim na 416, da bi na kraju dostigao broj od 500 kompanija 1957. godine. Na početku, ovaj indeks se sastojao od samo tri segmenta aktivnosti: industrije, komunalnih usluga i železnica. Danas indeks S&P 500 čini 505 velikih kompanija, a oblasti poslovanja su raznovrsne.
Kriterijumi za izbor kompanija za uključivanje u S&P 500
Izvor fotografije: unsplash
Kompanije koje se biraju za uključivanje u indeks S&P 500 bira selekcioni komitet Standard & Poor’s na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Ti kriterijumi uključuju tržišnu kapitalizaciju, likvidnost, sektor delatnosti i druge relevantne faktore za procenu performansi i značaja kompanija za američku ekonomiju.
Najvažniji kriterijumi selekcije su sledeći:
Tržišna kapitalizacija mora biti veća od 13 milijardi dolara
Mesečni obim trgovanja akcijama mora da premaši 250.000 akcija
Kompanija mora biti javno listirana na berzi NYSE ili NASDAQ
Kompanija bi, u idealnom slučaju, trebalo da bude američka
Uslove podobnosti ne ispunjavaju komanditna društva, jedinice investicionih fondova, OTC Bulletin Board emisije, zatvoreni fondovi, ETF-ovi, trustovi za autorske naknade i više drugih sličnih ekonomskih entiteta.
Kompanije sa dve ili više klasa akcija od 2017. godine više se ne dodaju u indeks.
Indeks se rekonstruiše kvartalno kako bi ostao pouzdan pokazatelj.
Ovo su samo neki od glavnih kriterijuma za izbor kompanija koje čine indeks S&P 500.
Evolucija i prinos indeksa S&P 500
Izvor fotografije: unsplash
Indeks S&P 500 je berzanski indeks koji prati performanse listiranih kompanija. Vremenom je, kada je reč o kretanju indeksa S&P 500, zabeležio značajan rast. Međutim, bilo je i perioda pada, naročito tokom ekonomskih recesija i određenih događaja koji su se dešavali kroz vreme.
Posebno tokom globalne ekonomske krize 2008–2009. godine, kao i tokom perioda pandemije, indeks je pretrpeo značajan pad.
Važno je napomenuti da visok ili nizak prinos S&P 500 iz prošlosti ne garantuje budući prinos.
Takođe, trejder mora da uzme u obzir da ulaganje u akcije uvek podrazumeva određeni stepen rizika.
Važno je imati u vidu da, iako S&P 500 može da pruži opštu sliku performansi tržišta, svaki investitor mora da uzme u obzir svoje ciljeve, okolnosti i lične preference pre donošenja bilo kakve investicione odluke.
Kako funkcioniše indeks S&P 500?
Izvor fotografije: unsplash
Indeks S&P 500 funkcioniše kao indeks ponderisan prema tržišnoj kapitalizaciji. To znači da se kompanije iz S&P 500 biraju i rangiraju prema njihovoj ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji, što predstavlja ukupnu vrednost svih njihovih akcija u opticaju.
Kompanije sa većom kapitalizacijom imaju veću težinu u indeksu S&P 500 nego kompanije sa manjom kapitalizacijom. To znači da promene u ceni akcija većih kompanija imaju veći uticaj na ukupne performanse indeksa.
Indeks se periodično preračunava, obično na svakih nekoliko meseci, kako bi pratio promene u tržišnoj kapitalizaciji kompanija uključenih u indeks.
Performanse S&P 500 izražavaju se kao procenat rasta ili pada vrednosti indeksa u određenom vremenskom periodu. Na primer, ako indeks S&P 500 poraste za 5% u jednoj godini, to znači da su vrednosti akcija iz S&P 500 porasle za 5% u toj godini.
Kako trgovati ili investirati u indeks S&P 500?
Izvor fotografije: unsplash
Posebno ako si početnik na berzanskom tržištu, važno je da se što bolje informišeš i izgradiš solidnu bazu znanja. Bez obzira na to da li to radiš uz pomoć kurseva, proučavaš knjige i online članke ili direktno sarađuješ sa brokerom, dobro je da imaš važan oslonac kako bi mogao da ostvaruješ rezultate na berzi.
Učenje trgovanja S&P 500 je važno jer ti pomaže da diverzifikuješ portfolio, otkriješ nove prilike, imaš referentnu tačku za performanse, ali i pristup većem broju finansijskih instrumenata.
Koraci za trgovanje ili investiranje u indeks S&P 500
Izvor fotografije: unsplash
Indeksom S&P 500 može se trgovati putem online platformi, preko banaka ili na međunarodnim platformama.
Pre nego što odlučiš koju vrstu platforme da izabereš, dobro je da se uveriš da si uradio temeljno istraživanje. Takođe, važno je da proveriš kolike su provizije, limiti trgovanja i nivo bezbednosti na svakoj platformi.
Još jedan važan aspekt je tvoja podobnost za trgovanje. Da bi znao da li možeš da trguješ, treba da uzmeš u obzir nivo svog iskustva, ali i mesto prebivališta.
Trgovanjem S&P 500 možeš da iskoristiš volatilnost tržišta i brza kretanja cena. Iako je dobro poznato da je efekat leveridža veoma rizičan, on može da donese profit intraday trejderu.
U principu, trgovanje S&P 500 namenjeno je trejderima koji se ne plaše volatilnosti tržišta i koji su aktivni.
Uz leveridž od 1:20, trgovanje S&P 500 zahteva marginu od samo 5%, a potencijalni profiti mogu biti visoki, ali i potencijalni gubici mogu biti veći. Investitori mogu da otvaraju long i short pozicije, ostvarujući profit kada cene padaju. Troškovi su spread i swap poeni, a trgovanje je spekulativno.
Online trgovanje S&P 500 nudi prednosti kao što su nulte provizije, nizak spread i mogućnost zatvaranja pozicije jednim klikom.
Faktori koji pokreću cenu indeksa S&P 500
Izvor fotografije: pexels
Indeks S&P 500 poznat je po svojoj volatilnosti, a cena može da fluktuira u bilo kom trenutku. Zbog toga je važno da pratiš kotaciju indeksa.
Ipak, treba da imaš u vidu da postoji niz faktora koji mogu uticati na cenu indeksa S&P 500, a među njima su:
Ekonomski podaci – kao što je rast stope nezaposlenosti
Politički događaji
Događaji na međunarodnim finansijskim tržištima
Performanse kompanija uključenih u sastav S&P 500
Sentiment investitora
Stilovi trgovanja indeksom S&P 500
Izvor fotografije: pexels
Za efikasno trgovanje indeksom S&P 500 važno je da se što pre upoznaš sa stilovima trgovanja.
Postoji više stilova trgovanja za koje možeš da se odlučiš, i to day trading, swing trading, dugoročno investiranje, automatizovano trgovanje, trgovanje opcijama, copy trading.
Da bi znao koji tip trgovanja ti najviše odgovara, preporučujemo da proučiš svaki stil. Posebno ako si početnik, potraži platformu koja ti stavlja na raspolaganje demo nalog na kom možeš da testiraš različite stilove dok ne pronađeš onaj koji ti odgovara.
Primer strategije trgovanja
Izvor fotografije: pexels
Konkretno, ponudićemo ti primer trgovanja kako bi bolje razumeo mehanizam koji prati indeks S&P 500.
Pretpostavimo da investitor prati kotaciju S&P 500 i primećuje uzlazni trend. Odlučuje da kupi CFD ugovor (ugovor na razliku) na S&P 500 sa leveridžom, koristeći brokersku platformu za trgovanje.
Trejder ulaže 10.000 USD u svoju poziciju i koristi leveridž od 1:20, što znači da je vrednost njegove pozicije 200.000 dolara. Kotacija S&P 500 nastavlja da raste i investitor odlučuje da zatvori poziciju u trenutku kada kotacija dostigne dovoljno profitabilan nivo.
Trejder ostvaruje profit od 5.000 USD (rast od 50% u odnosu na početnu investiciju) i plaća malu proviziju za trgovanje CFD-om i swap poene za finansiranje pozicije sa leveridžom.
Treba da zapamtiš da je ovo samo jednostavan primer trgovanja i da bi svaki investitor trebalo da razvije sopstvenu strategiju trgovanja. Trejder mora da uzme u obzir lične ciljeve, ali i nivo rizika koji je spreman da prihvati.
Takođe, treba da zapamtiš da trgovanje CFD-ovima na S&P 500 podrazumeva visok nivo rizika i nije pogodno za sve investitore.
Najbolje vreme za trgovanje indeksom S&P 500
Izvor fotografije: pexels
Trgovanje S&P 500 dostupno je 4 dana nedeljno uz kratku pauzu, dok su cene statične tokom vikenda. Periodi velike volatilnosti nude prilike za trgovanje aktivnim investitorima sa apetitom za rizik, ali trgovanje je rizičnije i volatilnije zbog efekta leveridža. Rast straha na berzi može biti podstaknut negativnim političkim ili makroekonomskim vestima i može dovesti do pada velikih kompanija. Ipak, uzlazna kretanja cena mogu biti dinamična kada investitori veruju da se ekonomija stabilizuje.
Između 16:30 i 23:00 po vremenu u Rumuniji počinje američka trgovačka sesija. U tom periodu azijska tržišta su zatvorena oko dva sata, dok se u Evropi trgovanje još nije završilo. To je period sa najvećim obimom trgovanja.
Nakon završetka američke sesije, trgovanje se smanjuje oko 22:00, sve do otvaranja azijskih tržišta.
Takođe, postoje brojne ekonomske vesti iz Sjedinjenih Američkih Država koje mogu uticati na cenu S&P 500, pa mnogi trejderi trguju na osnovu ekonomskog kalendara kako bi iskoristili trenutke sa velikim kretanjima izazvanim tim vestima.
Šta radimo u slučaju da indeks S&P 500 padne?
Izvor fotografije: unsplash
Ako S&P 500 padne, postoji više opcija koje možeš da razmotriš u zavisnosti od svoje strategije trgovanja i investicionih ciljeva:
Zadrži postojeću poziciju: Ako veruješ da je pad privremen i imaš poverenja da će se indeks vratiti na viši nivo, možeš da odlučiš da zadržiš postojeću poziciju i sačekaš mogući oporavak.
Kupi još: Druga opcija je da kupiš još po nižim cenama, kako bi smanjio prosečnu nabavnu cenu svoje pozicije i maksimalno povećao buduće profite.
Zatvori poziciju: Ako smatraš da je pad značajan i da će indeks nastaviti da pada, možeš da odlučiš da zatvoriš postojeću poziciju i realizuješ trenutni profit ili gubitak. To ti omogućava da minimizuješ rizik od dodatnog gubitka.
Hedžuj poziciju: Možeš koristiti hedžing instrumente kao što su opcije ili futures ugovori kako bi zaštitio trenutnu poziciju od budućih gubitaka.
Na kraju, treba da uzmeš u obzir da trgovanje na finansijskim tržištima uvek uključuje određeni nivo rizika i da je važno da imaš jasno definisanu strategiju. Takođe, moraš pažljivo da pratiš kretanje tržišta i svog investicionog portfolija.
Prednosti trgovanja indeksom S&P 500
Izvor fotografije: pexels
Trgovanje indeksom S&P 500 donosi niz prednosti koje vredi uzeti u obzir.
Jedna prednost je to što trgovačka sesija američkog tržišta ima fiksno vreme otvaranja i zatvaranja. Međutim, uz pomoć platformi MT4 ili MT5 Supreme Edition, tvoja S&P 500 trgovačka sesija može biti produžena u realnom vremenu tokom sati trgovanja.
Još jedna prednost je to što možeš da iskoristiš kretanja na otvaranju tržišta, konkurentan spread i pristup finansijskom proizvodu koji je direktno povezan sa američkom ekonomijom i kompanijama.
Rizici trgovanja indeksom S&P 500
Izvor fotografije: pexels
Berzanski gapovi mogu se posmatrati kao prednosti od strane nekih trejdera i kao mane od strane drugih. Kao i svaki drugi indeks, SP500 može imati gapove između trgovačkih sesija.
Ipak, efekat leveridža može imati dve strane. Tu se javlja još jedna mana za trejdere. S jedne strane, on omogućava trejderima da spekulišu sa mnogo većim iznosom od sopstvenog kapitala, ali s druge strane, leveridž može biti mana ako se koristi neodgovorno.
S&P 500 u odnosu na druge berzanske indekse
Izvor fotografije: pexels
S&P 500 je jedan od najpoznatijih i najpraćenijih berzanskih pokazatelja na svetu, zajedno sa Dow Jones Industrial Average i Nasdaq Composite. Ova tri pokazatelja smatraju se među najvažnijima u SAD i odražavaju kretanje američke ekonomije i finansijskih tržišta.
Dow Jones Industrial Average je još jedan poznat berzanski indeks koji prati kretanje 30 američkih blue-chip kompanija.
Dok S&P 500 prati kretanje 500 kompanija sa velikom tržišnom kapitalizacijom, Dow Jones Industrial Average je uži i fokusira se na multinacionalne kompanije sa dugom i stabilnom istorijom na tržištu.
Nasdaq Composite je berzanski indeks koji se fokusira na kompanije iz tehnološkog, telekomunikacionog i internet sektora. Nasdaq se smatra volatilnijim pokazateljem od S&P 500 i Dow Jones Industrial Average, jer su kompanije iz tehnološkog sektora poznate po snažnim oscilacijama na berzi.
Generalno, S&P 500 se smatra stabilnijim i diverzifikovanijim berzanskim pokazateljem od Dow Jones Industrial Average i Nasdaq Composite. To je zato što S&P 500 pokriva širok spektar industrija i kompanija, zbog čega je indeks manje osetljiv na promene u jednom određenom sektoru ili kompaniji.
Sada kada znaš koje su glavne informacije koje treba da poznaješ o berzanskom indeksu S&P 500, sledeći korak je da odlučiš da li je pogodan za tebe. Pažljivo prouči sve aspekte, izradi strategiju trgovanja i nastavi stalno da se edukuješ u ovoj oblasti.
Autor: Constantin Marcel
