Sadržaj
— Pronađimo odgovor
— Upoznajte Anu
— Upoznajte Andreja
— Upoznajte Kristinu
— Upoznajte Aleka
— Upoznajte Džordža
— Rezultati su neverovatni, evo objašnjenja.
— Na kraju, šta Vama sve ovo znači?
— Rezime

 
Prva asocijacija na pitanje iz naslova jeste neodlučnost. Jednostavno ne želite da pogrešite.
Ne želite da investirate i da tržište kasnije padne, odnosno ne želite da ne investirate, a tržište
kasnije poraste.

Pronađimo odgovor

Pre svega, morate da razumete da trenutak u kome ulažete novac nije toliko važan u
poređenju sa vremenskim periodom na koji ulažete. Sa tim u vezi, zanimljiva je studija koju
je uradio Schwab centar za finansijska istraživanja, jedna od najvećih svetskih kompanija u
oblasti finansija.
Naime, zamislimo da na početku godine imate određeni iznos koji želite da uložite. Možda taj
iznos dolazi od 13. plate ili se radi o vašoj godišnjoj ušteđevini itd. Bez obzira na izvor,
važno je razumeti primer. Ovaj iznos imate na početku godine, u prvoj nedelji januara i ne
znate da li je dobro da ga uložite ili ne. Moguće je da je jedne godine tržište na vrhuncu duži

vremenski period i želite da sačekate pad, ili pak možda sledeće godine tržište pada i želite da
sačekate porast. Suštinski gledano, ova neodlučnost se javlja uvek, ŠTA god tržište radi i
ovaj problem je izložen u pomenutoj studiji. U njoj se analizira hipotetičko investiciono
ponašanje pet različitih ljudi koji koriste pet različitih metoda investiranja sa ciljem da se
utvrdi koja je opcija najbolja. Studija prati dvadesetogodišnji period, od 2000. do 2020.
godine, odnosno prati pet različitih opcija investiranja u indeks S&P 500. Pretpostavka je da
svako od pet ljudi na početku godine raspolaže sa po 2000 USD i investira ih svako na svoj
način.

Upoznajte Anu

Prvu osobu ćemo zvati Ana, a Anin stil ulaganja je da kupuje svake godine na najnižoj
mogućoj tački, na najbolji dan u godini, kada tržište dostigne svoj godišnji minimum. Na
primer, u prvoj godini studije (2001. god.), Ana je uložila je 2000 dolara u septembru 2001.
godine, kada je S&P 500 bio na godišnjem minimumu, i tako svake godine. Ana ima
neverovatnu veštinu investiranja, ili jednostavno ima sreće da svake godine uhvati godišnji
minimum 20 uzastopnih godina zaredom.
Primer: Najniži godišnji nivo koji se dogodio 21. septembra 2001.

 

Upoznajte Andreja

Druga osoba je Andrej i on ima jednostavan pristup. Svake godine, prve sedmice januara,
prvog radnog dana u godini, Andrej ulaže 2000 dolara u S&P 500. Njegov pristup ne zahteva
analizu tržišta.
Upoznajte Kristinu
Treća osoba, Kristina, odabrala je drugačiju strategiju. Verovatno ste čuli za DCA ili Dollar-
Cost Averaging. Ova strategija je zasnovana na minimizaciji uticaja volatilnosti tržišta tzv.
permanentnim ulaganjem. Naime, Kristina je podelila 2000 dolara na 12 jednakih dijelova i
jedan po jedan deo ulagala na početku svakog meseca u godini. Ovo će verovatno biti
strategija koju će izabrati većina investitora, da svakog meseca, recimo na dan kada prime
platu, deo zarade odvoje za rast stvog portfolija.

 

Upoznajte Aleka

Četvrta osoba je Alek, najnesrećniji investitor. Nasuprot Ani, on ulaže 2000 dolara odjednom
u najgore doba godine, kada je tržište dostiglo svoj godišnji maksimum. Primer: 2001. godine
uložio je 31. januara, a u januaru 2002. godine ponovo u danu kada je indeks dosegao
godišnji maksimum. I tako svake godine. Jadni Alek.
Primer: godišnji maksimum u 2001. godini, je zabeležen 31. januara.

 

 

Upoznajte Džordža

Poslednja osoba u našoj studiji je Džordž, koji uopšte nije investirao u tržište kapitala. Svoj
novac je držao u bankovnim depozitima ili u obveznicama. Uopšte nije ulagao, jer je bio
uveren da će tržište pasti i da će se prava prilika ukazati ako još malo pričeka…pa je čekao 20
godina. Možda i Vi mislite da je prilika za ulaganje vrlo blizu i želite da sačekate…
Sada prelazimo na rezultate. Na grafikonu ispod je prikazao hipotetičko bogatstvo 5
investitora koji su imali različite strategije, a koje se akumuliralo tokom 20 godina, u periodu
od 2001. do 2020. godine.

 

 

Rezultati su neverovatni, evo objašnjenja.

1. Normalno je da Ana ima najbolje rezultate, jer je tokom 20 uzastopnih godina uspela da
izabere najbolje vreme u godini da uloži 2000 USD, a konačan rezultat glasi 151391 USD
akumuliranog bogatstva. Razumemo da je ova strategija u stvarnosti nemoguća, ali nam
pomaže da bolje razumemo ostale rezultate.
2. Iznenađujući rezultat ima Andrej, koji je akumulirao $135471, odnosno SAMO 10% manje
u poređenju sa Aninom neverovatno savršenom strategijom. Razlika je vrlo mala, s obzirom
da je Andrej ulagao novac bez ikakve analize tržišta, odnosno svaki put na samom početku
godine.
3. Kristinin stil, koji podrazumeva izdvajanje novca svakog meseca u godini, takođe je za
posledicu imao veoma dobar rast tokom 20 godina. Ostvareni rezultat je veoma blizu Aninog
i praktično je identičan rezultatu koji je ostvario Andrej, završavajući 20-godišnji period sa
134,856 dolara.
4. Četvrti učesnik, Alek, imao je najviše nesretnih investicionih trenutaka, nudi nam još jedno
iznenađenje: njegov kumulativni učinak je za SAMO 10% manji u odnosu na Kristinu i
nekoliko puta veći od rezultata Džorža, koji se odlučio da uopšte ne investira.
5. Kao što je već pomenuto, na kraju imamo Džordža, koji uopšte nije investirao u tržište
kapitala. On je bio osoba koja je čekala najbolji trenutak, uverena da je taj trenutak svake
godine vrlo blizu. Njegov najveći strah je bio da će investirati u lošem trenutku pa je na kraju
uopšte nije ni investirao, već je novac držao na bankovnim računima i u niskorizičnim
obveznicama. Ironično, da je svake godine investirao u najgorem mogućem trenutku, završio
bi sa tri puta većim bogatsvom.
Zaključak: nije bitan trenutak u kome ulažete, već je važan period ulaganja. Primer nam
pokazuje da investitor koji ni ne pogleda grafikon, ne radi nikakvu investicionu analizu, ali je
dosledan i sledi svoju strategiju, ima za samo 10% lošiji rezultat u odnosu na investitora koji
zaista uspeva da svaki put izabere optimalan trenutak i tako svaki put tokom 20 godina.

Studija je zaista impresivna s obzirom da je u navedenom periodu tržište prošlo kroz dve
velike ekonomske krize.
Međutim, pomenuta studija je mnogo kompleksnija u odnosu na izložene primere. Naime,
ova poređenja su izvršena u dodatnih 76 različitih 20-godišnjih intervala. Bez obzira na
odabrani period, rezultati su slični. U 66 od 76 intervala, rezultati su bili potpuno isti, što
znači da je Ana sa najvećim porastom, a slede Andrej, Kristina, Alek i Džordž. Međutim, u
pomenutih 10 intervala u kojima rezultati nisu bili potpuno isti, razlika je samo u tome šti su
Andrej i Kristina zamenili mesta po visini prihoda. Rezultati za sve periode su dati u tabeli
ispod.

 

Na kraju, šta Vama sve ovo znači?

Istorijski gledano, najbolja strategija jeste investiranje jednom godišnje, ili periodično
„dopunjavanje“ portfolija svakog meseca. Ovakav pristup ima sledeće prednosti:
— Sprečavanje odugovlačenja i odlaganja investicije jasnim pristupom;
— Eliminacija emocionalnog naboja koji prati proces donošenja odluka. Posebno važno za
investitore koji su prvi put na tržištu;
— Nagon za analizom i traženjem najboljeg mogućeg trenutka se drži „van jednačine“.
Iskušenje u vidu težnje da se predvidi promena tržišta u kratkom roku deo je strategija
koje su retko uspešne.

Rezime

S obzirom na poteškoće predviđanja tržišta u kratkom roku, najrealnija strategija kojoj bi
trebali pristupiti investitori na tržištu kapitala jeste ulaganje što je pre moguće. Čekanje na
ulaganje je znatno skuplje u odnosu na ulaganje u nezgodnom trenutku. Dugoročno gledano,
uvek je bolje ulagati u tržište kapitala, čak i u najgorim trenucima, nego ne ulagati uopšte.
Na slici ispod je prikaz rezultat još jedne zanimljive studije. Reč je o ceni koju plaćaju ljudi
koji čekaju da investiraju (preispitavanje odluke, odlaganje, razmišljanje, analize itd.). Studija
obuhvata period od 30 godina.

 

Investitor koji čeka idealno vreme za ulaganje možda neće biti na tržištu kada indeks ili
tržišni prosek ima jedan od svojih najboljih dana, odnosno kada tržište raste znatno više u
odnosu na „normalan“ dan. Ako se za 30 godina dogodi da investitor koji čeka idealan
trenutak za ulazak na tržište propusti 30 takvih dana tj. dana sa natprosečnim rastom, što je
vrlo lako izvodljivo, prinos na kraju 30 godina pada za 83%!!!!!
Normalno je da investitor koji je ostao na tržištu tokom čitavog perioda ima najveći prinos, u
poređenju sa investitorom koji je periodično ulazio i izlazio sa tržišta.
Zaključak: Ako propustite jedan od najboljih dana rasta tržišta, koji inače niko ne može
predvideti, prinos značajno pada. Dakle, najispravniji pristup je da stalno budete prisutni na
tržištu.
Dva dodatna razloga zašto je pogrešno čekati idealan trenutak za ulaganje:
— Niko ne može predvideti budućnost. Sva tržišta su nepredvidiva, teško je i gotovo
nemoguće predvideti šta će tržište raditi u kratkom roku, i tako iz godine u godinu;
— Radi se o emocionalnom roler-kosteru. Investitori su poznati po svojoj sklonosti da
zatvore poziciju sa malim profitom, kako bi osigurali kakvu-takvu zaradu. Sa druge
strane, ako uđu u zonu gubitka, poznati su po svojoj sklonosti da drže neprofitabilna
ulaganja u nadi da će nadoknaditi pad, što se jako retko dešava.
Prilikom izrade investicionog, važno je razumeti sledeće: može biti primamljivo čekati
"najbolje vrijeme za ulaganje", posebno na nestabilnom tržištu. ALI, zapamtite cenu ili
gubitak koji donosi čekanje. Čak i ljudi koji ulažu u najnepovoljnijim trenucima imaju znatno
veći povraćaj u odnosu na ljude koji svoj novac drže kod kuće, u banci ili u obveznicama.
Nadamo se da je ovaj članak jednom za svagda odgovorio na pitanje: "Kada je pravo vrijeme
za ulaganje?"
Tačan odgovor je "juče", tačnije pre 20 godina.
Na kraju, dajemo vam još jednu važnu informaciju. Čak i kod najvećih tržišnih padova,
prosečno vreme oporavka tržišta je iznosilo 1000 dana, odnosno oko 3 godine. Zato se

ulaganja nazivaju dugoročnim i zahtevaju minimalni period ulaganja od 5 godina, po
mogućnosti minimalno 10 godina.

Dodatni materijali
https://www.hartfordfunds.com/practice-management/client-conversations/managing-volatility/timing-the-
market-is-impossible.html
https://zoefin.com/learn/investors/market-timing-vs-time-in-the-market/
https://www.putnam.com/literature/pdf/II508-ec7166a52bb89b4621f3d2525199b64b.pdf
https://www.schwab.com/learn/story/does-market-timing-work
https://www.capitalgroup.com/individual/planning/investing-fundamentals/time-not-timing-is-what-
matters.html
https://www.putnam.com/literature/pdf/II508-ec7166a52bb89b4621f3d2525199b64b.pdf
https://www.wellsfargo.com/investment-institute/sr-perils-time-volatile-markets/
https://www.cnbc.com/2021/03/24/this-chart-shows-why-investors-should-never-try-to-time-the-stock-
market.html
https://www.schwab.com/learn/story/does-market-timing-work
https://www.investec.com/en_za/focus/investing/why-it-doesnt-pay-to-time-the-market.html
https://zoefin.com/learn/investors/market-timing-vs-time-in-the-market/
https://www.hartfordfunds.com/practice-management/client-conversations/managing-volatility/timing-the-
market-is-impossible.html
https://www.investopedia.com/articles/stocks/08/passive-active-investing.asp