Kako poboljšati upravljanje rizikom u tri koraka

rizik

Svaka odluka koju donosimo u životu povezana je sa određenim stepenom rizika. Rizik da ne pogrešimo, pogotovo kada su odluke u vezi sa našim finansijama. Međutim, ma koliko veliki ili mali bio, nivo rizika se uvek može dodatnim merama spustiti na niži nivo. Tome ide u prilog činjenica da su ljudi generalno spremni da plate više za robu i usluge kod kojih je rizik od neprijatnih iznenađenja manji. Na primer, žurite na bitan sastanak u drugom gradu i red za kupovinu voznih karata je predugačak, a vaš voz polazi za 5 minuta. U tom trenutku vam prilazi čovek i nudi svoju kartu po 30% većoj ceni. Vi pristajete da platite veću cenu kako biste smanjili (u ovom slučaju eliminisali) rizik od kašnjenja na ukrcavanje. Sličan princip važi i u vazdušnom saobraćaju. Ljudi su spremni da plate veću cenu karte (doplatu za izbor sedišta) kako bi eliminisali mogućnost da svoj let provedu na najmanje udobnim sedištima. Međutim, postoje slučajevi kada princip umanjenja rizika plaćanjem veće cene prestaje da važi.

 

rizik 2

U daljem tekstu je prikazan način kako da u tri koraka potpuno eliminišete ili značajno smanjite rizik od donošenja loše odluke.

  1. Definišite svoj cilj. Šta je to što želite?

Izbor cilja igra ključnu ulogu u definisanju stepena rizika. Na primer, vi i vaš rođak ste odlučili da prodate svoje nekretnine. Vas muče preveliki računi za grejanje tokom zime, a meteorolozi su predvideli dugu i hladnu zimu. Stoga ste odlučili da ne želite da provedete još jednu zimu u svom stanu i to je vaš primarni cilj. Kako biste ga ostvarili, spremni ste da prihvatite nižu ponudu od istaknute cene za prodaju. Sa druge strane, vaš rođak želi da prodajom suvišne nekretnine obezbedi novac za investiranje u novi dugoročni posao i želi da dobije maksimalnu moguću cenu. Zbog toga je već odbio nekoliko ponuda koje su ispod njegove željene prodajne cene. Dakle, on je spreman da prihvati određeni rizik u cilju dobijanja bolje ponude. Vi takav rizik niste želeli da dopustite i prihvatili ste prvu ozbiljnu ponudu, jer je vaš cilj jasan: „Ne želim da narednu zimu dočekam u istom stanu“. Na taj način i vi ste platili (razliku između tražene i dobijene cene) kako biste eliminisali rizik (mogućnost da se do naredne zime ne pojavi ozbiljan kupac sa boljom ponudom). Dakle, definišite svoj cilj. Svako ima svoj cilj i to je potpuno individualna stvar.

  1. Definišite kako da do svog cilja dođete sa najmanjim mogućim rizikom

Proces minimiziranja rizika započinje identifikacijom mogućih rizika. Dakle, prvi korak jeste da se upoznate sa mogućim rizicima, odnosno tipovima rizika i u skladu sa tim razradite strategiju za njihovo prevazilaženje. Najčešće se u životu srećemo sa dve vrste rizika:

  • idiosinkratski rizik – odnosi se na jednu osobu, imovinu, kompaniju itd. u konkretnoj situaciji.

  • sistemski rizik – utiče na širi obim osoba, imovina, kompanija u velikom broju situacija.

U slučaju investiranja, najbolji način za umanjenje idiosinkratskog rizika jeste diversifikacija portfolija. Na primer, Voren Bafet predlaže 90/10 strategiju za ulaganje životne ušteđevine nakon penzionisanja, koja podrazumeva ulaganje 90% novca na tržište kapitala i 10 % u kratkoročne obveznice centralne banke. Takođe postoji mnogo sličnih strategija, kao što je 70/10/20, koja pored investiranja u akcije (70%) i obveznice (10%) predviđa i 20% kapitala za ulaganje na ostalim finansijskim tržištima, radi bolje diversifikacije.

Drugi način za minimizaciju rizika jeste hedžing. Hedžing najjednostavnije rečeno podrazumeva odricanje od potencijalne dobiti ukoliko stvari krenu dobro u zamenu za smanjenje gubitka ukoliko stvari krenu loše. Time se stiče zaštita od opasnosti koja se javlja u slučaju da ne ispunimo naše ciljeve, ali uz smanjenje šansi za potpuno ostvarivanje ciljeva. Iako je Hedging pojam koji dolazi iz sveta finansija, koncept hedžinga se može primeniti u svim oblastima života. Još jedan način umanjenja rizika jeste osiguranje. Osiguravajuće kompanije imaju svoj interes i mogućnost da preuzmu na sebe rizik koji jedan pojedinac (pravno ili fizičko lice) nije u stanju da učini.

  1. Da li je risk-free varijanta jedina koja vam odgovara? Ako nije koliki stepen rizika ste spremni da prihvatite kako bi ostvarili svoje ciljeve?

Bitna komponenta strategije upravljanja rizikom jeste fleksibilnost. Odnosno, bitno je da znate kada treba biti fleksibilan. Risk-free opcija je samo jedna od mogućnosti. Na primer učestvovali ste na godišnjoj konferenciji koja se stalno održava na istom mestu i u isto vreme. Na kraju učešća, ponuđena vam je opcija da platite kotizaciju unapred za iduću konferenciju po znatno povoljnijim uslovima. Sa jedne strane imate priliku da uštedite novac (redovni ste učesnik), a sa druge postoji mogućnost da izgubite novac ukoliko budete sprečeni da prisustvujete naredne godine. U ovom slučaju, bolje je izbeći nepotreban rizik. Ipak, na kraju uvek dolazimo do pitanja: „Šta ja želim? Koji je moj cilj?

rizik 3

Daljim korišćenjem web-sajta saglasan sam sa upotrebom kolačića Više informacija

Podešavanje kolačića na ovom web-sajtu "dozvoljava upotrebu kolačića", a u cilju stvaranja što boljih uslova korisnicima za navigaciju na sajtu. Ukoliko nastavite da koristite naš web-sajt bez izmena podešavanja, ili jednostavno kliknete na dugme "Prihvatam", smatramo da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Zatvori