2017: GODINA GEOPOLITIČKE RECESIJE. KOJI SU GLAVNI SVETSKI RIZICI?

head1

2017 godina je nesumnjivo godina velikih rizika na svetskoj političkoj sceni, što ima presudan uticaj na globalna tržišta. Situacija pomalo podseća na 2008 godinu i početak svetske ekonomske krize. Međutim, iako je svetska politička scena složena iz mnogo razloga, ona ne bi trebala da dovede do opšte geopolitičke depresije koja bi kulminirala uključenjem velikih država u direktne vojne sukobe. Ali, pošto takav ishod nije u potpunosti isključiv, ostaje nam da definišemo niz najvećih globalnih rizika po međunarodnu bezbednost i globalnu ekonomiju. Ključni razlozi koji praktično mogu da pokrenu geopolitičku depresiju su:

MILITANTNA AMERIKA


Trijumf Donalda Trampa. Vođen krilaticom: “Hajde da Ameriku ponovo učinimo velikom”, Tramp želi da povede SAD ka nezavisnosti. Strani lideri su skeptični prema Trampovoj filozofiji i misle da takva politika uopšte ne ide u prilog samim Amerikancima. Drugim rečima, on želi da privede kraju eru sedamdesetih, period u kome je Amerika imala ulogu svetskog policajca, dominirala u trgovini i svetskoj politici i da se u budućnosti direktnije bavi nacinalnim interesima SAD, koji se pre svega ogledaju u jačanju domaće ekonomije po cenu izazivanja trgovinskog rata sa spoljnim partnerima (pre svega Kinom). Ljudi ga doživljavaju kao odlučnog unilateralistu koji međunarodnu zajednicu uvodi u stanje geopolitičke recesije.

KINESKI ODGOVOR

2
Sa druge strane, kinesko rukovodstvo vodi zemlju kroz period tranzicije, što može biti potencijalno opasno po ceo svet. Naime, članovi vlade i političko okruženje predsednika Si Đipinga se spremaju da sprovedu najkrupnije poteze od kada je započeta era kineskih ekonomskih reformi. Stoga postoji bojazan da bi eventualni pogrešni potezi mogli da dovedu do snažnih poremećaja na globalnim tržištima i ozbiljno ugroze interese velikih investitora. Predsednik Si Điping je doživeo Trampovu pobedu kao otvorenu pretnju, mada on izgleda nastoji da zadrži snažnu i odlučnu poziciju. Šta više, 2017 godina nije nimalo laka za Kinu i njene lidere.

  SLABA EVROPA

3
Tekuća godina nije donela ništa dobro ni evropskom kontinentu. Politički rizici su i dalje na visokom nivou, dok nemačka kancelarka Angela Merkel prolazi kroz period ozbiljnih izazova u smislu očuvanja svoje liderske pozicije u EU. Prošlogodišnji Bregzit praktično tek počinje u tehničko-operativnom smislu i preti da ugrozi poverenje između EU i UK. Takođe, izbegličkoj krizi se ne nazire kraj, dok je zvanična politika u rešavanju ovog problema u velikoj meri poljuljana. Prikladnije je reći da EU nema zajedničku politiku u vezi sa izbegličkom krizom, te da su pretnje po evropsku bezbednost nesmanjene. Zaključak bi bio da Evropi više nije potrebno vođstvo Merkelove, pa bi ona u 2017 godini mogla lako da izgubi poziciju lidera koju kako tako još uvek ima. Glavna bezbedonosna pretnja EU je terorizam. Tu se za sada ništa ne menja. Da li će Evropa uspeti da se izbori sa terorizmom i finansijskom krizom, ostaje da se vidi. Za sada je teško zamisliti tako nešto.

TURSKA NEPRESTANA KRIZA

4
Turski predsednik Erdogan planira da razvije neku vrstu kontinuiranog vanrednog stanja u kome bi dalje jačao svoju poziciju na unutrašnjem planu u cilju preuzimanja potpune kontrole nad ekonomijom, sudstvom i medijima. Tanka pobeda na nedavnom referendumu pokazuje da Turska ostaje podeljena prema namerama svog vođe da postane “država to sam ja”. Kontiunirano udaljavanje Turske od EU je sada realnost, dok sa druge strane politika utvrđivanja čvrstih granica sa Sirijom i Irakom i vojni intervencionizam na tlu ovih zemalja po mišljenjima međunarodnih lidera predstavlja strategiju koja ne eliminiše, već izaziva terorističke akcije u Turskoj. Erdogan nastoji da se predstavi kao dinamični lider u dinamičnim okolnostima.

POLITIZACIJA CENTRALNIH BANAKA

5

Centralne banke postaju sve više ranjive zbog svetske političke situacije, što posebno šteti ekonomijama zemalja u razvoju. Analitičari prognoziraju moguć sukob u SAD na relaciji Federalne rezerve – Bela kuća: za očekivati je pritisak Trampa na FED u cilju pokretanja fiskalne ekspanzije, što može izazvati ubrzavanje inflacije i jačanje dolara. Sa druge strane Atlantika, Tereza Mej kritikuje Banku Engleske zbog politike niskih kamatnih stopa koje smatra uzrokom nejednakog rasta zarada. Bogati Britanci su još bogatiji nakon Bregzita, što se ne može reći za “radničku klasu”. U EU postoji realna opasnost da ECB neće dobiti potrebnu političku pomoć u cilju spasavanja ekonomija perifernih zemalja evro-zone.

 

Zaključak:

Svet nesumnjivo ulazi u period globalne nestabilnosti, kako u političkom i bezbedonosnom, tako i u ekonomskom smislu. Međutim, bez obzira na haos koji su napravili veliki svetski lideri, ostaje nada da nećemo učestvovati u političkoj depresiji čiji će kraj biti ujedno i početak novog poglavlja u istoriji čovečanstva: novog svetskog rata.

Daljim korišćenjem web-sajta saglasan sam sa upotrebom kolačića Više informacija

Podešavanje kolačića na ovom web-sajtu "dozvoljava upotrebu kolačića", a u cilju stvaranja što boljih uslova korisnicima za navigaciju na sajtu. Ukoliko nastavite da koristite naš web-sajt bez izmena podešavanja, ili jednostavno kliknete na dugme "Prihvatam", smatramo da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Zatvori